Уређивачка политика

Правила уређивачке политике портала Медијска слика: гледишта и анализе

Врсте и дужинa чланака

На сајту се објављују:
1) чланци и анализе (стручни аналитички чланци и огледи о медијским написима),
2) колумне (аргументативни чланци о написима и медијским темама; прикази књига, филмова, позоришних представа, скупова, сајтова, блогова и других садржаја који се баве темама из области новинарства и комуникологије),
3) вијести (актуелни и релевантни садржаји о медијима и медијским слободама и регулативама, одговорном новинарству, људским правима, стипендијама, књигама, резултатима истраживања, семинарима и стручним и научним скуповима из области новинарства и комуникологије, и сл), и
4) уводници и коментари (уводници, упутства и стручни чланци о писању за портал и темама из новинарства и комуникологије, као и коментари уредништва о појединим написима и коментарима на порталу, и сл).

Дужина аналитичких чланака је од најмање 1000 до највише 3000 ријечи. Колумне садрже од 300 до 1000 ријечи. Вијести су дужине од 200 до 500 ријечи. Уводници и коментари садрже од 300 до 3000 ријечи (стручни чланци).

Избор написа за објаву

Чланци за објаву, у било којој рубрици, морају да испуњавају минимална мјерила за писање појединих текстова, односно да буду написани у потпуности у складу са уређивачком политиком овог портала.

Посебна мјерила за објављивање чланака и анализа (аналитичких чланака)

Први критериј прихватљивости рукописа је релевантност медија који је објавио вијест или чланак који се анализира. Медиј би требало да је важан, значајан или утицајан, а најбоље да има све наведене особине. Важан медиј не мора нужно имати велику публику или велики тираж. То може бити јавни медиј или медиј у коме људи најчешће читају огласе или му се окрећу у вријеме кризе. Значајан медиј не мора бити и важан, али има релативно велику гледаност, читаност или слушаност. Коначно, утицајан медиј је онај коме људи највише вјерују, тј. има висок кредибилитет у јавности.

Други критериј прихватљивости је врста садржаја и тема о којој се пише. Анализирају се углавном вијести и извјештаји, односно информативне емисије, листови и портали. Колумне, коментари, репортаже и сродни садржаји у електронским медијима углавном не би требало да су теме анализе „одговорног новинарства“.

Што се тиче самих тема вијести, садржаји који су прихватљиви за анализу тичу се друштвених и политичких догађаја, привредних појава и догађаја, природних несрећа, кршења закона, чињења злочина и рада судова, образовања, здравства, екологије и других важних друштвених тема. Безначајни, тривијални и кратки сензационалистички написи не заслужују анализу (вијести и приче о приватном животу јавних личности, спортске, модне, музичке и сличне вијести, вијести о догађајима из представа стварности или телевизијских серија, итд). Међутим, у случају да се анализира феномен савременог „жутог“ новинарства, или нека таква слична тема, онда би истраживања и анализе поменутих написа могли доћи у обзир.

Наредно мјерило прихватљивости је врста и начин аргументације. Аутор у анализи мора примијенити неки непристрасан, односно упоредив критериј вредновања написа (на примјер, новинарности и вјесновриједности, пропаганде или неки други критериј).

Код аргументације својих тврдњи, аутор аналитичког чланка треба увијек да наведе јасне разлоге за тврдње и закључке које износи и ваљане доказе или примјере. Чланци са необразложеним или недовољно или нејасно образложеним тврдњама нису прихватљиви за објаву. У аргументацији се користи језик и основна правила писања наведени у уређивачкој политици пројекта. Анализе са обојеним, запаљивим и изразито пристрасним изразима и ставовима не могу бити прихваћени за објаву.

Ако се аутор позива на неке изворе, њих мора наводити по правилима шестог издања Издавачког приручника Америчког удружења за психологију (APA).

Аутори у анализи не би требало да полемишу с аутором анализираног текста о самој теми вијести или написа, него би требало да се усредсреде на анализу оправданости објављивања и начин представљања неког догађаја или појаве. Такође није сврсисходно да се у анализи анализира и преиспитује аутор анализираног чланка, медиј или издавач.

Основна правила писања

Писати својим ријечима. Користити сажете синтагме. Писати јасним и једноставним реченицама. Користити описни и аргументативни стил, без метафора и других стилских фигура, као и непознатих и двосмислених ријечи и израза. Описни израз искључује обојене, погрдне и запаљиве ријечи и изразе, етикете, стереотипе и клишее. Не користити стране ријечи и изразе. Увијек наводити изворе и дозволе за кориштење. Увијек тражити и архивирати дозволу за кориштење фотографија и других туђих извора који се преносе у цјелости.

Правопис, граматика и стил

Сви чланци на порталу морају бити граматични, правилно написани и стилски у духу нашег језика.

Уређивање садржаја и портала

Написи који се објављују морају бити на српском, хрватском, босанском (српско-хрватском) или енглеском језику. Аутори могу предати само изворне текстове који нису нигдје дотад објављивани и прихватају да их након објаве, без писмене дозволе издавача, не могу слати за објаву или објављивати на другим мјестима.

Сваки напис садржи име и презиме аутора написа.

Наслови колумни и чланака увијек морају бити другачији од наслова анализираног садржаја.

За сваки садржај који се анализира увијек треба навести његов пуни наслов, извор (медиј) тачан датум и, код електронских медија, вријеме објаве.

За све написе треба сликати „предмет анализе“, односно дио анализираног чланка или емисије и користити то као властиту слику (уз навођење извора, тј. предмета фотографије). Другим ријечима, слика на почетку сваког написа (чланак, колумна, коментар, вијест) представља исјечак анализираног текста или емисије и служи као илустрација предмета анализе. Код анализе радио-садржаја може се ставити исјечак са сајта радио-станице или нека одговарајућа илустрација.

Када се анализирају штампани текстови, те текстове треба скенирати, поставити у pdf-у на сајт и, када се добије дозвола, у напису ставити везу (линк) на pdf. Алтернативно, ако постоји електронска верзија, треба је поменути у анализи, те, умјесто линка на pdf, ставити линк на електронску верзију.

Када се анализирају чланци са интернетских портала, за извор анализиране материје треба ставити линк на чланак на порталу. Поред тога, треба и сачувати за архиву све интернетске странице на којима се налазе текстови који су анализирани.

Када се анализирају телевизијски програми, емисију треба сачувати за архиву, а у чланку ставити линк на сајт ТВ-станице, на YouTube или на сајт треће стране на ком се емисија налази. Без дозволе ТВ-куће није дозвољено стављати линк на архивирану емисију на сајту Медијске слике.

Уз свој аналитички чланак или колумну, аутор је дужан да достави слику дијела анализираног чланка или емисије, као и скенирани текст штампаног садржаја, активан линк интернетског садржаја или емисије, односно емисију у формату MP4 или MP3.

Код уређивања написа на сајту Медијска слика, сви написи у појединим рубрикама се уређују једнообразно. Увијек се користи иста врста наслова, поднаслова, фонтова, извора и потписа за фотографије и друге туђе садржаје. Извор и евентуалну дозволу за објаву фотографије треба писати на самој слици изнад или испод саме слике (кад се притисне на слику добије се већа слика са тим подацима).

Објава коментара

Коментатори се морају регистровати са тачним личним подацима. Коментари на поједине текстове морају да испуњавају општа начела пристојности, уљудности и релевантности, у складу са овом уређивачком политиком. Коментари који нису писани на тему чланка на који се односе, тј. који нису релевантни, као и они који садрже говор мржње, клевету, пријетње, псовке и друге непристојне изразе неће бити објављени.

Правила кориштења и приватности

Забрањено је копирање, снимање, прештампавање и кориштење дизајна и садржаја овог сајта без писмене дозволе издавача.

Медијска слика поштује приватност и не објављује и не дијели личне податке о посјетиоцима сајта, али посјетиоци сајт користе на властиту одговорност. Самим кориштењем сајта посјетиоци прихватају да Медијска слика не сноси било какву законску одговорност за посљедице таквог кориштења.

Написи са портала medijskaslika.org не смију се објављивати на другим мјестима без писмене дозволе издавача. За цитирање написа на порталу или позивање на написе може се користити веза (линк) на тај напис.

Ставови и мишљења изнесени у анализама, чланцима, колумнама и другим написима на овом сајту су ставови и мишљења њихових аутора, а не истраживача на пројекту Медијска слика Републике Српске, Института за друштвена истраживања, Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци или уредништва Медијске слике.

Уредништво