Спиновање и манипулација у дијалошкој емисији

0

Јавни сервис у демократским друштвима представља телевизију која служи интересима грађана. У том смислу он је потпуно политички независан и једину одговорност има према грађанима, који су уједно и његови власници. Међутим, евидентно је да изворно значење јавног сервиса, под утицајем политичких елита, данас излази из оквира наведеног. Као примјер ћемо навести емисију „Интервју“, која је емитована 07.04.2015. године на јавном сервису Републике Српске (РТРС).

Тема емитованог интервјуа на РТРС-у је „Стотину дана рада Владе РС“. Гошћа емисије била је предсједница Владе РС, Жељка Цвијановић, што је из угла стручности извора – оправдано (PIE тест). Оно што је упитно у овој емисији је чињеница да се путем теста прпопаганде и теста за откривање манипулације дошло до закључака који не би требали бити својствени за било који одговоран медиј, а посебно јавни сервис.

Обзиром да је повод за интервју, као што је наведено, било обиљежавање стотину дана рада Владе РС, прво питање упућено премијерки је било у вези са реформама (Када се могу очекивати конкретни резултати реформи у привредном сектору?). Приликом одговора на ово питање, премијерка је употријебила једну од техника спина која се односи на скретање пажње са главне теме. Употребом ове технике, премијерка осим што није дала потпун одговор, пажњу јавности усмјерила је са важних на мање битне чињенице. Наиме, премијерка је одговор усмјерила на чињеницу да је Влада РС једина која обиљежава стотину дана свог рада (Ми смо једина Влада у БиХ која обиљежава стотину дана свог рада), те на три пакета закона од којих су неки усвојени, а неки послани на разматрање („У стотину дана рада ми смо заиста много урадили. Послали смо један сет закона који је прошао у форми нацрта, очекујемо да ће ускоро бити израђено коначно рјешење на основу сугестија…Поред тога радимо бројне анализе како би смо изашли са другим сетом закона…Радимо на неколико важних законских пројеката“). Даље је образложила да се поменути пакети закона односе на заустављање сиве економије и растерећење у пољопривредном сектору. Премијерка се осврнула и на једногодишњи рад Владе који је резултирао уштедама у пољопривредном буџету РС („Калкулација коју смо радили показује, да смо уводећи прошле године неопорезиви дио дохотка од двије стотине конвертибилних марака (КМ), оставили у пољопривреди 80 000 000 КМ“). Неоспорна је чињеница да је премијерка у свом опширном одговору дала велики број података. Међутим, из тих информација није се могао сазнати конкретан одговор. Јавност је сазнала све осим тога када се могу очекивати  резултати рада Владе, што је  било питање. Питања која су могла понудити више информација су: Како ће бити искориштен новац који је сачуван у пољопривредном буџету? Постоји ли план који предвиђа повећање извоза у пољопривредном сектору?

Критике опозиције поводом неспровођења реформи (Опозиција критикује реформе које се не виде, не спроводе и своде се само на причу) премијерка је искористила како би изнијела позитивне ставове о раду Владе. Наиме, она се осврнула на законе који су у процедури и на тај начин наводе опозиције оцијенила као бесмислене (Наравно да не можете одмах да видите ефекте, ја сам већ објаснила, али опозицији никада не можете довољно објашњавати, да су ти закони у форми нацрта  и да ће проћи неко вријеме прије него што они почну да се примјењују). Саговорница је овдје употријебила технику манипулације – мисаони колосјеци. Ова техника се најчешће користи како би се оправдали потези који нису прихваћени у јавности. Наиме, у јавности се могу чути критике на рад позиционих странака, које за четири мјесеца рада наводно нису показали адекватне резултате. Премијерка је (не)рад Владе оправдала тако што је навела да је за то потребно вријеме (Наравно да не можете одмах да видите ефекте) и јавности то представила као процедуру, а не коначан резултат. Одговоран медиј би у овом случају морао тражити јаснији одговор без манипулисања информацијама. Ако узмемо у обзир да је ово премијеркин други мандат, могло се инсистирати управо на томе (Шта је урађено током првог мандата? Зашто су тек сад неки закони ушли у процедуру, шта се чекало до сада?). Овакав начин вођења интервјуа би јавности понудио доста јаснију слику о раду Владе.

Током већег дијела интервјуа било је евидентно да се негативне вијести настоје потиснути позитивним. Оно што се путем медија, а и у друштву од стране опозиције оцјењује као показатељ упитне егзистенције у РС је велики број стечајних поступака, индиције које указују да ће доћи до поскпуљења електричне енергије  и лош материјални статус грађана. За све ове проблеме, премијерка је у интервјуу нашла неки вид оправдања и умањила њихов значај изношењем „позитивних“ примјера. Наиме, стечај је оцијенила као нови почетак (Стечај не мора да значи ликвидација већ нови почетак тог предузећа). Поскупљење струје је оправдала тако што се позвала на емоције грађана (полуге заједништва). Наводећи да је поскупљење електричне енергије оправдано јер је у земљама региона одавно скупља и да је у годинама кризе „Електропривреда РС“ пословала позитивно, покушала је оправдати удар на буџет грађана („У све године кризе Електропривреда је позитивно пословала“, „Погледајте земље у региону колико је пута поскупљивала струја, неколико“). С друге стране, употребљавајући технику манипулације емоцијама позвала је грађане на неки вид солидарности, објашњавајући да уколико не би дошло до поскупљења, велики број људи би остао без посла (Могуча питања: „При том је Електро-привреда запослила велики број људи. Шта бисте да сједе на улици, да не раде“).

Политичка пропаганда има за циљ да увјери јавност у исправност одређене интерпретације стварности од стране политичког субјекта. Преувеличавање је техника која се често користи како би се пропагандна идеја спровела у дјело. Премијерка је презадуженост РС, употребљавајући управо ову технику, јавности представила као нешто нормално и неопходно (Колико је нефер када кажу (опозиција) и колика је лаж да су они хтјели нас да спасе од кредитних задужења. Прво су изгубили образ пред Свјетском банком, којој се то никада није десило… Кредити постоје да би се узимали, у супротном не би постојали). Оваквим наводима премијерка је јавности представила кредит не као задужење које може озбиљно угрозити статус ентитета, већ као нешто што „сви“ узимају. Такође, употребљавајући хиперболу, као стилску фигуру преувеличавања, у реченичној конструкцији колико је то нефер, колика је то лаж, премијерка настоји да наводе опозиције јавности представи као апсолутно бесмислене.

Оно што доприноси утицају пропаганде на ширу јавност је коришћење емотивно обојених и запаљивих ријечи. Коментаришући потезе шефа Предсједништва БиХ, Младена Иванића премијерка је употријебила управо ову технику (На веома некултуран начин је Младен Ивианић извређао министра Тучића;  На веома издајнички начин Младен Иванић није подржао узимање кредита од стране Владе). Мени нико неће стављати прсте у очи а да му ја останем дужна, изјавила је премијерка приликом оцјењивања односа са ФБиХ, док је за опозицију навела да су направили страшне грешке приликом краткотрајне законодавне власти. На овај начин је употребљена и једна од најчешћих техника манипулације, понављање. Говорећи о опозицији током интервјуа, премијерка је свакодневно доводила у питање њихово дјеловање и рад.  Ако узмемо у обзир да је то био интервју, и да нико из опозиције није могао рећи нешто у своју одбрану, онда је на овај начин премијерка имала много већи утицај на јавност. Све што је више пута поновљено има велику тенденцију да буде и запамћено.

Анализа интервјуа показује да можемо говорити о одговорним и неодговорним поступцима саговорника, као и медија. Наиме, премијерка је говорећи о стечају робне куће „Боска“, користећи се техником манипулације, кадрирање довођењем у заблуду, дала одговор из кога се није могао извући закључак (Ја увијек кажем да се опозиција бави том темом јер је она питка, те је створена лоша и ненормална атмосфера), те навела да је бесмислица да је стање у робној кући откривено у медијима (Медији су открили нешто прије институција. Је ли ви мислите да је то заиста тачно?). Дакле, премијерка је изнијела одређени број информација али ништа што би могло значити и одговор на питање. Ова техника подразумијева постављање реторичких питања и језичке смицалице како би се умањио значај неке појаве (Могућа питања: Медији су открили нешто прије институција. Да ли ви мислите да је то заиста тачно?).

Јасно је да медији у трци за опстанком понекад бирају лакши пут, подлијежући интересима политичких елита. Међутим, за одговорне медије и одговорно новинарство стизање до циља не смије искључити интерес јавности. Ти интереси вјероватно не подразумијевају манипулацију. Зато медиј који припада грађанима (јавни сервис) и од којих се финансира, треба бити политички независан и јавно одговоран.

Извор слике: eu.fotolia.com

Share.

About Author

Leave A Reply