Пут медијске професионалности кроз хронику: специфичности извјештавања о малољетницима

0

Извјештавања у оквиру рубрике хроника увијек носе заједничке изазове, без обзира на тему и учеснике догађаја. У ранијим анализама ове рубрике било је прилике да се анализира извјештавање о трагичним и деликатним темама, у којима је акценат стављен на кориштење извора и потенцирање сензационализма у сврху продужавања актуелности извјештавања о истом догађају. У овој анализи постоји додатна специфичност, а то је извјештавање о случају малољетничког преступништва у којем се захтијева посебна обазривост и поштовање норми које су закон за одговорно новинарство, али и норми које налажу строго прописано понашање одређених служби према малољетницима.

У актуелној анализи, провјерава се како је комбинацију ових правила испоштовао дневни лист, односно портал Независне новине који је објавио низ чланака о убиству малољетника у Бијељини. Сваки наредни чланак је обухватао одређене податке изнесене у претходном, тако да је избор анализе сведен на чланак од 07.06.2015. под насловом Убио друга због дјевојке?. Овај чланак је најобухватнији, најопширнији и због свега изнесеног заслужује да буде предмет анализе новинарности.

У првом кораку, разматрамо како се извјештава о стварним чињеницама и како се јавност обавјештава о расположивим подацима о најважнијим стварима везаним за догађај. Догађај који је иницирао извјештавање је убиство малољетника у једном школском дворишту у Бијељини, које је починио други малољетник који је идентификован од стране полиције.

Благовременост догађаја је испоштована, јер се убиство малољетника о којем се извјештава десило дан прије тога, а такође, ријеч је везаној вијести, тј. о чланку који се наставља на вијест о убиству која је пласирана дан раније. Извори који су наведени у тексту, а ријеч је о званичним, службеним лицима Центра јавне безбједности потврдили су наводе изнесене у горе наведеној реченици. Међутим, чланак је сачињен и од мноштва других навода чији се извори или не именују, или је њихова вјеродостојност упитна. Тако се чињенице о самом кривичном дјелу (убиство), локацији (двориште ОШ „Кнез Иво од Семберије“), жртви и починиоцу као малољетницима, начину на који је кривично дјело почињено (ватреним оружјем – пиштољeм) и хапшењу починиоца, износе од стране овлаштених службених лица, замјеника окружног тужиоца и начелника бијељинско ЦЈБ-а. У том дијелу се наведене изјаве могу прихватити као вјеродостојне и потпуне. С друге стране, оно што се додатно износи, а то је мотив убиства (љубомора произашла из симпатија осумњиченог и жртве према истој дјевојци), те понашање осумњиченог након убиства и, оно што је најважније, идентитет жртве, наведени су мимо званичних извора. Када су у питању наводи о мотивима, њих је без проведене истраге немогуће званично знати. Оно што је могуће сазнати су само претпоставке о мотивима убиства, а те претпоставке воде поријекло од нерелевантних твораца. У овом чланку можемо да се у то увјеримо: након што су саопштене званичне изјаве и информације о трагичном догађају, слиједе информације чије се поријекло наводи као незванично се сазнаје, рекао је један од мјештана, каже извор из истраге, преноси Бијељина промо, писање Курира и слично.

Дакле, не само да се за овако деликатне податке користе непровјерени и посредни извори, него се користи и дупло посредовање у преузимању информација од других медија. У оваквом поступању, долази до пласирања невјеродостојних информација и поигравања са важним чињеницама кроз неозбиљно и неодговорно новинарство. Поред таквог кориштења непровјерених података, под знак питања се доводи тачност изнесеног. Да би се оперисало тачним подацима, неопходно је да они буду провјерени и провјерљиви. Наводи службених лица у саопштењима за јавност и одговорима на упите медија су свакако провјерљиви, међутим, када су у питању неодређени извори, немогуће је провјерити тачност. Такође, пренесене су и званичне изјаве које децидно говоре да ће сви остали детаљи бити утврђени кроз истрагу. Из тога произлази да се у погледу непотврђених навода ради о инсинуацијама и претпоставкама, а таквим стварима нема мјеста у извјештавању о убиству малољетника.

Као што напомена на почетку ове анализе говори, специфичност овог извјештавања у хроници се односи на то да су актери догађаја малољетници. С овом посебношћу, треба обратити пажњу на чињеницу да је анализирани чланак испоштовао заштиту идентитета жртве, наводећи јој само иницијале и године, како је то саопштено из Центра јавне безбједности. С друге стране, оно што медиј није испоштовао је заштита идентитета малољетног осумњиченика, што је дужност медија и када није у питању малољетно осумњичено лице. Осим медијске и полицијске праксе која тако налаже, постоје и Препоруке за медијске извјештаче са судова у извјештавању о истрагама и судским процесима које је донио Савјет за штампу БиХ и које је неопходно примјенити у извјештавању о истрагама, чак и ако још није дошло до судског процеса. Овај документ цијелим својим садржајем усмјерава рад медија на што професионалнију путању, с тим да чланови 8. и 10. посебно регулишу питања идентитета и малољетника као актера догађаја.

Члан 8. ..неће објављивати имена жртава сексуалног и других насиља, те самоубистава, нити ће објављивати материјале који могу допринијети идентификацији жртава, осим у случајевима када то жртва насиља и/ли обитељ жртве самоубиства дозволи, и ако позивање на њих није неопходно за истрагу.

Члан 10. ..покажу посебан опрез и осјетљивост код извјештавања о истрагама и кривичном поступку против малољетних особа, имајући у виду будућност тих особа, као и посебну пажњу и осјетљивост код малољетних жртава кривичних дјела.

Уравнотеженост извјештавања се огледа у приказу приче из различитих углова и стварању цјеловите слике. Медиј користи званичне изјаве и изјаве станара оближњих зграда, односно пролазника, да би описао трагичност догађаја. Званичне изјаве које говоре о чему се ради, сасвим су довољне да публика схвати трагичност догађаја, без бојења додатним емоцијама згражавања и шокантности, а посебно поигравања незваничним подацима. Уравнотеженост постоји када су све стране приче поткријепљене. У овом случају, нарушавање уравнотежености се огледа у сувишним саговорницима који нису именовани, али ни релевантни, а у фази истраге која не може дати више од самих чињеница из саопштења ЦЈБ-а.

Особине које дају вјесновриједност теми чланка не мањкају, али постоје дијелови чланка који нарушавају сваку од постојећих особина, првенствено својом сувишношћу. Присуство близине догађаја у односу на циљну јавност је неоспорна чињеница, обзиром да се догађај одиграо у Бијељини. Такође, имајући у виду да се ради о медију чија се публика налази и ван Бијељине, тј. обухвата публику цијеле БиХ, још прецизније лоцирање догађаја (школско двориште) приближава догађај широкој публици својим упозоравајућим тоном. Из те чињенице, да је суштина догађаја малољетничко преступништво које тендира да се пронађе и у другим школским двориштима, произлази и општи друштвени интерес чланка. Овакви догађаји неминовно забрињавају родитеље чија дјеца похађају школе у БиХ, те расте њихова обазривост и интересовање за мотиве и посљедице оваквих догађаја.

Када је ријеч о навођењу непровјерених детаља, посебно оних који истичу као мотив претпоставке о међусобном ривалству малољетника око дјевојке, такве ствари могу изузетно да хране радозналост доконе публике. Такво писање нема никакву информативну, нити емпатијску вриједност, а с аспекта анализе новинарности поготово немају функцију посљедичности. Практично, за публику која усвоји тај непровјерени навод као мотив, једина посљедица може бити шок и згражавање, те евентуално даље ширење непровјерених навода што може да нанесе штету истрази, односно може да наруши постулат заштите малољетника који су медији дужни да поштују. Важност догађаја проистиче из поука које се односе на могуће посљедице дјеци лако доступног оружја, несигурности у школским двориштима и неопходности веће пажње у овом домену. Међутим, придавање важности непотврђени наводима (штавише, званична изјава говори да се о мотивима још ништа не зна) је у Независним новинама отишла у сасвим другом смјеру. То доказује чланак објављен истог дана у наставку извјештавања о овој теми, а који износи наводе након првог саслушања осумњиченог у којем он негира претпостављене мотиве. Међутим, медиј задржава свој дискурс и иде корак даље, те провјерава Facebook профил жртве, те цитира наводе са те друштвене мреже. Ова повреда етичких начела и кршење медијских стандарда професионалности и кориштења релевантних и провјерених извора, не доприноси важности чланка, већ иде у правцу пренаглашавања трагике догађаја и појачавања емпатичности и привлачења пажње читалаца на рачун тога.

Новинарски језик у овом чланку не садржи пренаглашене описе, када су у питању епитети, квалификације и сличне ризичне употребе ријечи које могу скренути пажњу и пренијети личне утиске и осуде. Такође, када је у питању стил и конструисање писања, ради се о јасном изражавању. С друге стране, ова јасноћа нам омогућава да схватимо недвосмислено сваки навод, али и да утврдимо несистематичност и непрецизност у садржају, обзиром да се у почетном дијелу текста говори о стању које су утврдили надлежни органи: вријеме и локацију смрти, те да ће званичан начин смрти бити утврђен након обдукције, а мотиви у истрази. Међутим, остатак текста говори о мотивима и инсинуацијама локалног становништва и ученика школе који су, наводно, познавали и жртву и осумњиченог, који се цитирају, али се одмах поред тога наводи да тѝ исти саговорници нису хтјели да дају изјаве. Такође, на самом крају чланка се наводи да се догађај десио у непосредној близини ЦЈБ Бијељина, инсинуирајући да би то требало означавати аутоматски виши степен безбједности, што заправо не прати ову логику.

Анализирани текст упућује да је хроника веома захтјевна рубрика у којој се, са сваким новим извјештавањем, наилази на низ замки и препрека које се морају избјегавати, те да се уз стандардне постулате новинарства, морају поштовати и посебне препоруке које уређују деликатан контекст. Када су у питању малољетници, мноштво препорука и константо уређивање ове области не постоје без разлога. Препоруке и посебна пажња су усмјерени како би новинарство задржало достојанство своје професије у овим кризним временима и како би пружило примјер које би свака институција требала да слиједи – а то је да се дјеца и малољетници морају заштити из разлога њихове функционалне будућности и живота, без стигматизације и убирања популарности и читаности из, прво нехуманијих, а потом непрофесионалних побуда.

Извор слике: eu.fotolia.com

Share.

About Author

Бојана Миодраговић, дипломирала 2014. године на мастер студијама Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду са звањем мастер социолог, дипломирала 2012. године на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци са звањем професор социологије. Сарадник на Институту за друштвена истраживања Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци.

Leave A Reply