Пресс РС: Битка са логиком

0

Док мноштво медијских организација и медијских кућа бију битку против цензуре или за истину, неки медији имају проблем у самој основи свог дјелања. Они бију битку са логиком. Медијски садржаји који се објављују свакодневно говоре нам да се та битка изгуби сваки пут када у њој наруше интерну или екстерну логичност, када направе једну или више логичких грешака, или једноставно када имамо насловну страну као што је то у примјеру који анализирамо овдје. Пресс РС је 11. јуна 2015. године објавио текст који је добио готово цијелу насловну страну: Бањалучанин мјесечно зарађује милион КМ!.

Наднаслов (Упозорење, Сједите, узмите чашу воде) и поднаслов (Радник с просјечном платом у РС за тај износ мора да ради стотину година!) чланка усмјерили су анализирање овог садржаја у правцу SMELL теста, са посебним освртом на испитивање логичких грешака.

У тексту се износи више информација, од којих је нагласак на листи лица са највишим дохотком у Републици Српској. Поред тога, износе се тврдње о поријеклу те имовине, карактеризације богатства, поређење са просјечним зарадама, те се наводе коментари саговорника о пореским обавезама грађана и коментар на разлике у приходима.

Пратећи редослијед анализе који је поставио МекМанус, прво посматрамо изворе у медијском садржају. Најважнија вијест о којој говори чланак јесте листа највиших доходака, према којој прво мјесто заузима особа из Бањалуке. У тексту који је распоређен на двије стране дневног листа, из изјаве једног саговорника (ПР Пореске управе Републике Српске) сазнајемо из којих су градова особе које су на листи десет највећих пријављених доходака. У наставку су изнесени подаци о дјелатности на основу које грађани са врха ове листе стичу своје приходе, који су упитне истинитости и тачности, с обзиром да не постоје извори ових података. Иако је листа преузета од валидног извора (Пореска управа), те да је нпр. закуп извор његове зараде, непрофесионално је навести да је највјероватније у питању закуп некретнина. Као извори коментара се у чланку наводе ПР Пореске управе Републике Српске, која коментарише пореске обавезе грађана, док је други саговорник предсједник Конфедерације синдиката РС, који је позван да коментарише износе првих 10 особа са листе највиших прихода. Посматрајући репутацију и провјерљивост извора, може се закључити да се ради о провјерљивим подацима, с обзиром да су транспарентно наведена пуна имена и позиције на којима раде наведени саговорници.

У испитивању мотива који стоје иза написа или изјава кориштених у тексту, полазимо од природе самог садржаја. Садржај може да буде оријентисан тако да информише, убјеђује или забавља. Такође, убјеђивање може да буде принципијелно и непринципијелно. У првом случају, чињенице се износе транспарентно, докази изведених закључака су видљиви, а истинитост навода неоспорна. У другом случају, на дјелу су одређени видови манипулације и изостављања релевантних чињеница, односно манипулисање кроз непотпуну слику. Када анализирамо овај текст кроз призму свега наведеног, увиђа се да садржај настоји дијелом да информише јавност о економско-социјалној слици Републике Српске. С друге стране, начин на који је информација искориштена у тексту, са пратећим квалификацијама, а поготово узимајући у обзир насловну страну која је формирала први утисак ове вијести код читалаца, првенствена намјера, односно мотив овог чланка јесте убјеђивање публике у неправедност, безобзирност и шокантност чињенице да на овим просторима живе људи који су стекли натпросјечно богатство. Подаци о просјечним платама и потрошњи грађана свједоче да је заиста оваква зарада далеко изнад просјека у Републици Српској. Међутим, медиј користи чињенице које су надлежни органи објавили транспарентно и у складу са законом, да би хранио незадовољство и сумњичавост грађана према начину стицања овог богатства, иако нема никаквих валидних нити провјерених аргумената за то. Медиј нема увид у поријекло капитала особа које су стекле богатство, али упркос томе, убјеђује читаоца својим квалификацијама и атрибутима у неоправданост таквог поретка. У испитивању мотива у напису, очигледно је и познато да је надлежна институтција објавила ове податке о годишњим дохоцима као дио својих редовних активности кроз које грађанима указује на пореске платише и управо да би кроз видљивост ових бројки предухитрила реакције какве су присутне у чланку. Ипак, анализирани медијски садржај је препун квалификација, шокантног и сензационалног доживљаја (сједите, узмите чашу воде; има свакаквих).

За овакве доживљаје и квалификације у чланку, неопходно је пружити доказе зашто је то тако, односно зашто је овакво богатство безобзирно, рекордно, шокантно, тј. зашто ова листа заслужује насловну страну. У цијелом медијском садржају, лист се бави тумачењем листе и онога што је наведено као извор прихода, те колико је времена требало да се зараде милионски износи, колико би неком другом, просјечном грађанину, требало за овакву зараду, а при томе све заснива на претпоставкама и нагађањима, не нудећи доказе. Једино што нуди јесте коментар саговорника, али ти коментари говоре своје виђење односа према привредницима и рентијерима, те не вреднују нити додјељују негативну конотацију никоме са листе.

Имајући у виду (не)присуство претходних особина у медијском садржају, према кориштеном тесту, испитаће се логика која је примијењена у писању. Она може да се провјерава на екстерном нивоу (смисао у односу на већ познате чињенице) и интерном (смисао у односу на доказе који су понуђени у тексту). Када је у питању чињенично сагледавање и тумачење података, има смисла навод да су они који предњаче на листи највиших прихода у завидној позицији у односу на просјечне запослене, а поготово у односу на већи дио популације који је незапослен. Социјални јаз се још једном потврђује. Али, када је у питању интерна логичност у погледу тврдњи о безобразно богатим на престижној листи, треба имати у виду да свака земља има слој богатих (у неким земљама се они посебно опорезују) и то је видљиво и познато свим грађанима. Такође, дјелатности којима се они баве су легитимне и легалне природе, како се наводи од стране Пореске управе, те стога настаје сукоб с логиком када медиј инсистира да се они нису ни ознојили, да су стрпали у џеп милион мјесечно и слично. Уколико се ради о привредницима који уредно плаћају свој порез (што је наведено у тексту), те уколико не постоји сумња у начин прибављања њихове зараде, неосновано је стварати вео сумње и потпиривати подозривост међу публиком само из чисте рачунице у којој су они стекли знатно више. Ове нелогичности могу се додатно објаснити кроз раздвајање на посебне логичке грешке. Међу њима, наглашена је логичка грешка innuendo која означава прикривено имплицирање тачности неких навода, без пружања (довољно) доказа за то. Тако у овом чланку наилазимо у неколико параграфа на такав недостатак логичког закључивања: већ у лиду се наводи да је Бањалучанин са врха листе од закупа простора у претходној години инкасирао укупну годишњу плату од 12,1 милиона КМ, а да се није ни ознојио. Упрошћавање нечијег успјеха на основу површних закључака представља паушалност и недостатак основних логичких повезница, јер чињеница да се неко бави овом дјелатношћу, не значи аутоматски да апсолутно никакав труд не улаже у успјех тог посла. Јасно је да се не ради о производној дјелатности, која је далеко цјењенија у друштву, али медиј нема сазнања ко је уопште особа која је на првом мјесту ове листе и спекулише о свему у наставку, што говори управо о наведеној логичкој грешци. Такође, појављује се и друга логичка грешка – недостатак контекста (lack of context), која се огледа у параграфу у којем се наводе подаци о томе колико би просјечан радник морао да ради да би зарадио мјесечни доходак најбогатијег Бањалучанина. Иако се не наводи рачуница којом је овај поредбени податак добијен, без обзира на формулу, оваква статистика је манипулативна и недосљедна, не указује на посебне околности под којима се стиче богатство. Посебно је неозбиљно без додатног појашњења контекста у којем се ради, поредити зараду просјечног становника, са зарадом из посла којем размјере нису ни познате, нити наведене. Осим наведеног, логика изостаје и манифестује се у грешци претјерена поређења, гдје се наводи како постоји тренд раста зарада у Републици Српској, а при томе нису наведене никакве варијабле којима би се условиле те промјене, а што је суштина ове логичке грешке. Све заједно утиче на цјеловитост написа, јер када публику суочимо са недосљедностима и недостацима у логичком повезивању података који су набацани у чланку и изјавама које се не дотичу осуђујућег става који медиј његује, резултат који може да се изазове јесте неаргументована озлојеђеност и огорченост према непознатом који стиче и богати се, док већина других бије битку са егзистенцијалним проблемима.

Овакве недостатке у садржају употпуњују мане из онога што се посљедње провјерава у садржају, према SMELL тесту – искљученост. У овом дијелу теста се покушава сагледати шта је то изостављено, односно шта недостаје у цијелој причи. Што се овог медијског садржаја тиче, очигледан је недостатак релевантних извора који би указали на оно што је значајно у оваквом феномену као што је драстичан социјални јаз између богатих и сиромашних, како би се избјегле личне оцјене и фрустрације. С друге стране, још је значајније то што не постоји једнак приступ учесницима приче, односно што је извршена дискриминациа и они о којима се највише пише и извјештава нису добили своју прилику да се изјасне. Дакле, постоји одређена дискриминација и неуравнотеженост. С обзиром да ниједна особа са листе није давала изјаву, нити има трага о покушају прибављања те изјаве, те исте особе нису добиле шансу да се изјасне о моралним аспектима положаја у којем су се нашли. Овим се губи могућност да се из прве руке провјери каква је то заправо дјелатност и да ли имају оправданости наводи саговорника који истиче да је споран капитал одређених привредника и да је он тај који треба испитати.

Друштво суочено са економском кризом и високом корупцијом дефинитивно обликује дискурс који се свакако сумњичаво односи према високом дохотку и заради. У стању свеопштег неповјерења, да би се функционисало у било којој професији, неопходно је одвајати жито од кукоља и руководити се аргументима заснованим на провјерљивим и провјереним подацима. Одговоран и професионалан однос према истини је од нарочитог значаја у медијском извјештавању, гдје може да оформи мишљење хиљада других. Уколико медиј не води рачуна о достојанству оних о којима извјештава, уз пуно поштовање слобода и права свих грађана, он не води рачуна ни о достојанству своје публике. Док год се медији буду руководили логиком интереса, логика разума ће испаштати.

Извор слике: eu.fotolia.com

Share.

About Author

Бојана Миодраговић, дипломирала 2014. године на мастер студијама Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду са звањем мастер социолог, дипломирала 2012. године на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци са звањем професор социологије. Сарадник на Институту за друштвена истраживања Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци.

Leave A Reply