Кадрирање избором саговорника: Примјер БН-а

0

Јавност у Републици Српској често има прилику да се сусретне са медијским црно-бијелим погледом на свијет. Све је мање садржаја који дају широк опсег информација, а све више оних који се фокусирају само на једну страну приче  и на тај начин ускраћују основно право јавности. Право да добије информацију, која је потпуна независна од било каквог утицаја.

Вијест да је амбасадор БиХ у Србији поднио оставку, оправдано је нашла своје мјесто у већини медија. Ипак, информација о његовој оставци медијски је добила сасвим други епилог. Приликом обраде ове теме, медији су заборавили на право јавности да добије потпуну информацију. Путем SMELL теста анализираће се прилог на ову тему који је објављен на БН телевизији.

 „Шкрбић више није амбасадор у Београду“ је вијест која је објављена на интернет страници БН телевизије 25.03.2015. године. Изнад прилога у форми видео записа, који је емитован на Дневнику 2, налази се чланак којим се образлаже шта је претходило Шкрбићевој оставци. Из чланка се може сазнати колико је Шкрбић био на амбасадорској позицији, те став опозиције по овом питању. Такође, помињу се наводне Шкрбићеве „мрље“ из прошлости који је државу Србију и ентитет Републику Српску оштетио за 9,5 милона евра..

Анализа извора у чланку  и самом прилогу, указује на одређене пропусте медија. Наиме у чланку се као извор, који потврђује остваку, наводи Предсједништво БиХ, а као извори који образлажу Шкрбићев потез наводе се изјаве ПДП-а и СДС-а. Ако узмемо у обзир да се Шкрбићева политичка опредијељеност везује за партију на власти, а да се као извор који образлаже оставку наводи опозиција, онда се оправдано доводи у питање релевантност извора. Могло би се претпоставити да ће опозиција овакав потез Шкрбића употријебити за неку врсту напада на партију која је на власти у РС. Такође, приликом навођења изјаве ПДП-а, нигдје није наведено ко је дао изјаву која има одређену тежину (Образложења која су наведена у оставци за ПДП су смијешна и нетачна). Даље се наводи да опозиција овакав потез Шкрбића карактерише као представу за јавност. У овом случају, анализа путем PIE теста је указала на грешке у критеријуму  непристрасности (Indepedence). Чињеница да се као извор користе изјаве опозиције, а да је амбасадор члан партије на власти, доводи у питање непристрасност извора. Такође, стиче се утисак уопштавања по питању става опозиције, јер није наведена ни странка ни појединац који је изнио став по овом питању.

У прилогу се може чути изјава Ранка Шкрбића поводом оставке, којом он образлаже свој поступак. Такође, пуштене су и изјаве Младена Босића испред СДС-а, као и Драгана Чавића испред НДП-а. Приликом навођења изјаве ПДП-а, опет је остало непознато ко је то изјавио у име странке. Као извор који образлажу Шкрбићев потез, као и у чланку, пуштене су изјаве Младена Босића (СДС) и Драгана Чавића (НДП).

Према SMELL тесту, након испитивања извора утврђују се мотиви садржаја. Ако се осврнемо на изворе и погледамо изјаве опозиционих странака, које се могу окарактерисати као пристрасне, можемо закључити да је мотив непринципијелно убјеђивање. Дакле, изјаве извора указују на нетранспарентност, јер  више личе на политичку кампању против власти, него на изјаве из којих се може извући конкретан закључак (ПДП – „Шкрбић никада није разумио шта значи бити амбасадор, јер је више времена проводио на сједницама органа СНСД-а, на градилишту на Паприковцу и на утакмицама кошаркашког клуба „Игокеа“, него у Београду“). Сазнали смо да је представа – али не и зашто. Сазнали смо да је образложење оставке нетачно – али нисмо добили доказ за то. Сазнали смо да Младен Босић сматра да је Шкрбић имао друге разлоге за подношење оставке. Ако се узме у обзир и то да се чланак као и прилог, своде на оптужбе и изјаве опозиције, онда би мотив могао бити афирмативан однос према опозицији.

Докази имају велики утицај на квалитет новинарског текста, па и сам квалитет информисања јавности. Као материјални доказ, за објављени чланак могао би се посматрати поменути аудио запис (прилог). Међутим, приликом  његове анализе уочени су недостаци у начину третирања вијести. Разлози Шкрбићеве оставке су приказани у виду његовог саопштења за јавност. Медиј износи да је Шкрбић поднио оставку дан након посјете предсједника РС и дан прије сједнице Предсједништва, на којој је требао да буде смијењен (Ранко Шкрбић поднио је оставку на мјесто амбасадора БиХ, дан након што је шеф странке Милорад Додик, био у Београду и дан прије сједнице Предсједништва, на којој је како сазнајемо требало да буде смијењен).

Критеријум искључености (Left out) указује на један вид изостављања информација.  Медиј изјавама потврђује оно што је већ навео, а за то не износи било какве доказе. У овом случају аргументи су изјаве, што је са гледишта новинарски потпуне и провјерљиве информације – један вид дискриминације друге стране. Такође, није могуће чути став власти на ову тему, иако медиј индикативно Шкрбићев потез повезује са предсједником РС („…Ранко Шкрбић поднио је оставку на мјесто амбасадора БиХ, дан након што је шеф странке Милорад Додик, био у Београду“).

Оно што је кључно у овој анализи су логичке грешке. У анализираном чланку и прилогу, погрешно изведени закључци су условили упитан кредибилитет вијести (интерна логичност). Наиме, медиј се фокусирао искључиво на став опозиције (изјаве ПДП-а, СДС-а, став опозиције,) те ослањајући се на сазнања извео одређене закључке (…Шкрбић је поднио оставку дан прије сједнице Предсједништва, на којој је како сазнајемо, требало да буде смијењен ). У прилогу су направљене двије логичке грешке: не слиједи (non sequirtus) и недостатак контекста (lack of context). Логичка грешка не слиједи је напревљена приликом изношења закључака, који се заснивају на непровјереним премисама (Шкрбић је поднио оставку дан прије сједнице Предсједништва, на којој је како сазнајемо, требало да буде смијењен). Логичка грешка недостатка контекста је направљена приликом извођења закључка на основу изјава опозиције. „Јасно је да је Шкрбић сазнао да ће бити повућен на сједници Предсједништва БиХ и да се то не би десило он је поднио оставку- прилог, изјава Младена Босића, СДС“. Овакав закључак се не би доводио у питање да је медиј узео изјаву из Предсједништва, која би потврдила ове наводе.

Прије свега, треба имати у виду да јавност заслужује потпуну и тачну информацију. Медиј осим што информише, има задатак и да едукује јавност. Сасвим је логично да друштво није упућено у све сегменте друштвеног и политичког живота. Због тога се од медија тражи основна одговорност – да понуди информације које ће грађанима омогућити лакше доношење одлука или мишљења. Новинарска професија подразумијева потпуно извршавање задатака, не дјелимично и површно.

 Извор слике: eu.fotolia.com

Share.

About Author

Leave A Reply